Textual description of firstImageUrl

Еуженио де Андраде | НИШТА



Ништа, чак ни лето није довршено. 
Још мање
огрлица од слогова коју ти предано стављам
око струка.
Никад од мене ниси тражио више, 
никад ти нисам дао ништа друго.
Када спојимо руке 
заборављамо да смо криви за своју невиност.
И смејемо се, чудни, 
сунцу што залази, 
звезди северњачи коју на крају спознамо.
Предност живота је ова милозвучна тишина 
која од твог погледа
у моје очи пада,
и теби се враћа 
појачана светлошћу јутра 
што море прочишћава.
•Са португалског превела Ана Стјеља



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана