Још мање
огрлица од слогова коју ти предано стављам
око струка.
Никад од мене ниси тражио више,
никад ти нисам дао ништа друго.
Када спојимо руке
заборављамо да смо криви за своју невиност.
И смејемо се, чудни,
сунцу што залази,
звезди северњачи коју на крају спознамо.
Предност живота је ова милозвучна тишина
која од твог погледа
у моје очи пада,
и теби се враћа
појачана светлошћу јутра
што море прочишћава.
•Са португалског превела Ана Стјеља
