slike pesnika

Емили Дикинсон – ИМА НЕКА КОСА СВЕТЛОСТ




Има нека коса светлост
У зимско поподне, која
Тишти, као у катедрали
Терет поја.

Небеску задаје нам рану; 
Ожиљци не остају,
Него разлика изнутра,
Тамо где значења постају.

Никога ту да поучи нас, 
То жиг је, очајање –
Властан један бол што стиже
Одозго као постојање.

Када долази, крајолик слуша, 
Сенка свог духа се боји.
Кад одлази, то је раздаљина
Што до смрти постоји.

Превод Иван В. Лалић





Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта