Биографија
Драгољуб Рајић рођен је 1938. године у мачванском селу Узвеће у којем је завршио Основну школу. Матурирао је у веома цењеној шабачкој гимназији 1957. године. Студирао је у Београду на Филозофском факултету. По завршетку студија радио је као професор српског језика у Основној школи „Вук Караџић“ и Економској школи у Шапцу.
Због болести, превеликог психичког растројства, напустио је посао и повукао се у родно село, где је живео усамљенички, без породице. Поезију је писао од ране младости и објавио је збирку Дамари (1966). Доста је објављивао у периодици тог времена, као што су Демо, Видици, Поља, Провинција и други. Био је уредник часописа У ствари који је излазио у Шапцу. У издању шабачког Гласа Подриња, 1989. године, под називом Старе песме објављен је избор из дотадашњег Рајићевог стваралаштва.
Рајићева поезија је дубоко везана за живот Мачве. Сва пуна немира и трагања за светлошћу и љубављу, она има доста широк распон: од почетних младалачких описа природе мачванског села и обичаја у њему, до узнемирених трагања за смислом живота.
Живот је изгубио несрећним случајем у саобраћајном удесу у Узвећу 1995. године.
