slike pesnika

Бранко В. Радичевић – СТИД ЗБОГ РЕЧИ



Почео сам да мрзим речи.
Бежим у ћутњу. Кријем се од звука.
Ускоро ћу са немима да се дружим.
Реч опет да постане - рука.

Јер - усне се само покрену. Ноге иду.
И руке машу одвојено, лено.
А треба рећи: смрт, или: рођење сина.
Узбуђења дрхтај рамена није покрен'о.

Рађати реч сваку као породиља.
С криком и да усна закрвави.
Од стида због речи одлазим на појила
Где говор бика савија кичму крави.

Прилазим жени. Телом зове: ходи!
Да рече гласом, не бих се осврн'о.
Упалио сам прсте.
Језик свој - утрн'о.

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.