slike pesnika

Бранко В. Радичевић – САМА



1
Рука над челом. 
Скривена суза.

Одлази...


На плећима — торба жута. 

Још корак — неста с пута.

2

А она је тако сама 
на праг села.

Чинило јој се: 

није ни отишао...

Чује га у стаји,

час на дрвљанику.
А сад: замишљен је стао...

Мисли: да л је време снети сено.


И опет, некуд, тумара по подруму 

Да ли је то викнуо: Жено!

3

Изјутра: огњиште хладно. 
Жена — сама.

Тргне се: 

неко прође...

Ко да је златнула слама.


Ал то је у стаји — тамо —

пусто стадо, гојно.

Нема га...

На војну отишао њен војно.

4

Скаменила би се у слутњи. 
Ал време није стало...

Гледа по кући: 

у куту рђа рало.

На мотици блато још од лани.


Изађе на друм —

у пољу снег све тањи.

У странама се пуше кртичњаци.


Тад стаде жена. Леђа своја сави. 

Тужна, у послу бол да заборави.

5

Вест је затече у пољу 
где оре.

И поста жена црна нарикача.


Увече — две краве упреже у кола. 

Црн барјак у довратак стави.

И крену сама, ојађена лика.

По мужа свог, по мртвог војника.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта