Има у моме телу блудна ноћ.
Има у ноћи тела страшна ноћ
што пали све ноћи блудних тела.
И ја ти криком ноћи љубим ноћ.
Страшна ноћ, часна ноћ.
Кад оденеш је телом, кад је нeбом
дарујеш и звездом, кад је гласом
извлачиш и ходом тихо караш.
Толико да ти груди не порасту.
Горда ноћ с челенком без ока.
Конак пакла, срп обрве поред срца.
Ноћник што никада не закуца
у пределе твога дана, у сјај цела.
Две војске под купом наше таме.
Под звездама наше крви, под ногама
љубави која никада не клоне.
Две војске па се целе ноћи лудо воле.
Одени небо да блудно земљу сања.
Одени земљу да блудно небо воли.
И врати се из ноћи свога тела
у дан мога тела и ноћ моје смрти.
Врати се с трубом љубве док се зари
исток и мртви падају воајари.
