Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | БЕЗ МЕНЕ ТИ СИ КАМЕН



*
 Без мене не постоје твоји облици. 
Твоје грло има два писка, 
твоје чело четири боре од моје љубоморе. 
И кад си без мене, тело више није твоје тело. 
Са истим прегибима и молбама за шаке. 
Мој длан изгубљен на твом затиљку 
потврђује све промене. 


Крвоток је од месечине. 
Па су вене до јутра празне, 
а по дану се пуне. 
Две руке без рамена, без кукова две ноге. 


Два белутка што леже, два бела песка. 
То је једно велико растајање 
са успоменама на бол. 
Две руке без рамена, без кукова две ноге. 


Свеједно што је над тобом небо. 
Оно те не потврђује. 
Под прстима се мојим извија твоје име. 
Твоја су рађања као и прво, гола. 
Неповијена растеш до бестида. 
Па молиш брзе чланке да те претрче једном, 
да те претрче двапут, 
милион пута, док не остану без вида. 


Без мене ти си камен, тебе нема. 
Одлазиш, а мислиш: носиш своје тело. 
Твоја заблуда је ово корачање без ногу, 
без руку ово махање по ваздуху. 
И када обмана постане сасвим бледа, 
ти се враћаш мени — 
своме Богу.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана