Где си данче мио?
Где си сунце огрејано,
Где си до сад био?
Та синоћ се теби млада
Баш зацело нада'.
Сунце зађе – паде тама –
А ја остах сама.
Ала љубиш моје лане,
Ала грлиш славно.
Грли, љуби док не сване –
Та већ ниси давно!
Већ недеља дана прође
Како ми не дође…
Јао злато тако т' бога
Та како си мога'?