Textual description of firstImageUrl

Бранко Ћопић‎ | ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ

Сви јуре сложно ка циљу свом, 
куда год прођу — прасак и лом! 

Пристигли јежа, гледе: он стаде 
крај неке старе букове кладе. 

Под кладом рупа, тамна и глуха, 
простирка у њој од лишћа суха. 

Ту Јежић уђе, плива у срећи, 
шушти и пипа гдје ли ће лећи. 

Намјести кревет, од педља дужи, 
зијевну, па леже и ноге пружи. 

Сав блажен, сретан, ниже без броја: 
— Кућицо драга, слободо моја! 

Палато дивна, дрвеног свода, 
колијевко мека, лиснатог пода.

Увијек ћу вјеран остати теби, 
низашто ја те мијењао не би'! 

У теби живим без бриге, страха 
и бранићу те до задњега даха!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des