Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бранко Ћопић | МАЈКА



Већ морнар Месец пучином једри, 
накрај му ноћи лука. 
На меку косу дечака снена 
спушта се топла рука.

Смешка се дете, живот је бајка. 
Чува га, пази вољена мајка.

Дечак је снове сањао страшне, 
буди се, тражи спас. 
Из ноћне таме, спремно и будно, 
јавља се мио глас.

Залуду тмина јуриша глува 
кад мама добра дечака чува.

Јутарње сунце кроз прозор вирну, 
у собу зраком крочи. 
Прену се дечак. Ко ли га гледа? 
То су мамине очи!

Путују дани у сјајном низу, 
када је мама рођена близу.
. . . . . . . . . . . . . . . . . .

Нарашће дечак, постаће човек, 
време ће најзад повити стас, 
ал ће се вечно памтити рука, 
мамине очи и мио глас.

(1955)


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта