богови да би ме уз песме прождрали
Од гозбе до гозбе тумарам по добу
(јуче сам певао на сопственом гробу)
У мени се песник с философом коље
добро бити неће – широко им поље
Песник за црно чудо презире метафоре и лажи
зато док пева (таква је погодба) философ стоји на стражи
Философ стражари по највећем мразу и дрхти као прут
заузврат му песник кроз најцрње тмине
својом лудом главом осветљава пут
јер шта су друго до рођена браћа
философ и песник – два гола голаћа
Јер шта су друго до зидари света
песник и философ – два чиста детета
Јуче су се тукли – те њихове туче
мораће богови напамет да уче!
