кад умрем родићу се чини ми се.
О боже боже шта учини твој син,
ти му даде лиру он је окачи о клин.
И јаукну страшно кô нико пре њега,
одричући се и песме и себе и свега.
Србија је земља у којој за пића
песнике туку за нова открића.
Кад постигнем циљ и доспем у тмину,
нек се зна да нисам имô отаџбину.
Време је свемоћно оно звезде меље,
да се зна да нисам имô родитеље.
Па и мајку своју најсветију зору
сам сам измислио као метафору.
Мајку то сазвежђе што кроз бескрај броди
дуго сам молио да ме живог роди.
И родила ме живог ко жаруљу,
ал ме без оружја пустила у руљу.
