slike pesnika

Бранислав Петровић – НЕ УМЕМ ДА ЖИВИМ



branislav-petrovic-ne-umem-da-zivimНе умем да живим а живи ми се,
кад умрем родићу се чини ми се.

О боже боже шта учини твој син,
ти му даде лиру он је окачи о клин.

И јаукну страшно кô нико пре њега,
одричући се и песме и себе и свега.

Србија је земља у којој за пића
песнике туку за нова открића.

Кад постигнем циљ и доспем у тмину,
нек се зна да нисам имô отаџбину.

Време је свемоћно оно звезде меље,
да се зна да нисам имô родитеље.

Па и мајку своју најсветију зору
сам сам измислио као метафору.

Мајку то сазвежђе што кроз бескрај броди
дуго сам молио да ме живог роди.

И родила ме живог ко жаруљу,
ал ме без оружја пустила у руљу.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта