slike pesnika

Бранислав Петровић – НЕ УМЕМ ДА ЖИВИМ



branislav petrovic ne umem da zivim a zivi mi seНе умем да живим а живи ми се,
кад умрем родићу се чини ми се.

О боже боже шта учини твој син,
ти му даде лиру он је окачи о клин.

И јаукну страшно кô нико пре њега,
одричући се и песме и себе и свега.

Србија је земља у којој за пића
песнике туку за нова открића.

Кад постигнем циљ и доспем у тмину,
нек се зна да нисам имô отаџбину.

Време је свемоћно оно звезде меље,
да се зна да нисам имô родитеље.

Па и мајку своју најсветију зору
сам сам измислио као метафору.

Мајку то сазвежђе што кроз бескрај броди
дуго сам молио да ме живог роди.

И родила ме живог ко жаруљу,
ал ме без оружја пустила у руљу.

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена. много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.