Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Брана Црнчевић | СОКОЛОВИ




Где су моји преци, соколови,
зар их није било, зар су били снови?

Зар прстима морам да поскидам дане
који су покрили Високе Дечане?

Зар је прошлост била дим, магла и пара,
и зар тражим царство кад се сећам цара?

Зар Душана Силног да четкају четке
и зар ја постојим ако немам претке?

Фарисејство, лажи, глупости, гротеске,
моје срце тражи оца место фреске.

Сви ми дугујемо себе некој деци,
будимо потомци, да би били преци


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта