зар их није било, зар су били снови?
Зар прстима морам да поскидам дане
који су покрили Високе Дечане?
Зар је прошлост била дим, магла и пара,
и зар тражим царство кад се сећам цара?
Зар Душана Силног да четкају четке
и зар ја постојим ако немам претке?
Фарисејство, лажи, глупости, гротеске,
моје срце тражи оца место фреске.
Сви ми дугујемо себе некој деци,
будимо потомци, да би били преци
будимо потомци, да би били преци
