из речи, сваке, држак ножа вири
а око песме Сибири, Сибири,
лед последње наде, пад последњег сунца.
Нестају ведри предели, мру траве,
протиче живот цео испод нуле,
два пута мртве јер се нису чуле
умиру речи у логору главе.
Из речи, сваке, држак ножа вири
а око песме Сибири, Сибири.