Textual description of firstImageUrl

Брана Црнчевић | КРИК

У песме скривен ко у шуме, 
у лишћу речи и трави душе, 
ја чекам да и звер разуме 
у моме грлу крик угушен. 

Крицима мртвим звона звоне, 
мозак, ко небо, наоблачен. 
Сузе ми као звери гоне 
а немам коме да их плачем. 

И чујем своје крике нове, 
пробијају се кроз све страже. 
Добро је што их у грлу лове 
јер немам коме крик да кажем.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des