Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Брана Црнчевић | КРИК



У песме скривен ко у шуме, 
у лишћу речи и трави душе, 
ја чекам да и звер разуме 
у моме грлу крик угушен. 

Крицима мртвим звона звоне, 
мозак, ко небо, наоблачен. 
Сузе ми као звери гоне 
а немам коме да их плачем. 

И чујем своје крике нове, 
пробијају се кроз све страже. 
Добро је што их у грлу лове 
јер немам коме крик да кажем.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта