Да није снова, земља би била пакао,
ја бих ко дете растужено плакао,
а овако ми срце рајем шета.
О, благо оном, ком је анђ'о такао
маковим цветом очи; том не смета
зло овог света, јер он лети као
малена пчела од цвета до цвета.
Судбино, дај ми само добар сан;
подај ми усне што се у сну смеше,
дај плаве магле снова да утеше
срце, измучено кроз предуги дан,
јер су добри мелем на ранама јаве
благе мутне магле што се у сну плаве…
