slike pesnika

Божидар Ковачевић – ЊЕГОШЕВА СМРТ



bozidar-kovacevic
Кад сиђе тама на његово стење 
синуше звезде изнад гора свију,
небу се диже уздах из прсију
к'о кâд тамјана у велико бдење.

И узвишено утонув у мрење,

палећи видик пламеном очију,
мишљаше Његош мис'о најдивнију:
да не бива без смрти васкрсења.

А од те мисли, краљице бескраја,

болне га груди престаше болети,
и опоји се живом водом раја

његова душа што је знала волети

једино вечност и суморне голети
свог убогога и уклетог краја.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта