дојке су твоје руже румене
које у врту божјих радости
пупе и цвату само за мене.
Ти која јеси образ љупкости,
за усне чије кротке, малене,
хоће да моје срце увене,
даруј ми, сестро, мало милости,
дај да вечерас спустим лагано
уморну главу, драгано,
на груди твоје кô грумен смирне;
ту да ми буде тихо склониште,
јер душа моја љубав иште,
спокојне часе ноћи немирне.
