и одмах почео да сеје зрневље игара.
У сумрак је ушао фрулаш у мој шор
и почео да милује
плаве главе јоргована.
Уз пратњу лаког ветра
заносно
јаблани тихо вихоре
до зоре.
Фрула – месец – дрво – ноћ.
Како ли се то зове?
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...