срећу и чари он доноси нама.
Препелица у житу, и класје се гиба,
љуља га вихор зеленим рукама...
Сумрак је село покрио губером од мрака и злата,
младеж у шљивику заиграла и душом и телом.
Лудо фрулаш свира, лудуј фруло мала.
О летњи сумрак у мом селу малом,
расте и крије љубавнике бајне!
Свако је срце окићено лалом
млеко месеца кад окупа тајне...
1959.
