Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | ПАСТИРКЕ



На својим њивама ћутљиве пред кишу;
витице им ветар мази.
А после долази сунце;
буди долине које уздишу
и њихову пут - мокру као ласте,
греју ватре топола.
Живе на локвању бола
што за њих расте.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта