Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | ПАСТИРКЕ



На својим њивама ћутљиве пред кишу;
витице им ветар мази.
А после долази сунце;
буди долине које уздишу
и њихову пут - мокру као ласте,
греју ватре топола.
Живе на локвању бола
што за њих расте.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана