Бора Симић – ПАСТИРКЕ

На својим њивама ћутљиве пред кишу;
витице им ветар мази.
А после долази сунце;
буди долине које уздишу
и њихову пут - мокру као ласте,
греју ватре топола.
Живе на локвању бола
што за њих расте.

 Бора Симић   

ПОДЕЛИ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter