твојих корака,
ишчезла си.
Сенка твоје пути
нестала у ваздуху.
На месту где си седела
мирисала је као јоргован.
Даљина те претворила
у птицу
у малу птицу без очију
без перја, без ногу.
На крају штрчиш
као локвањ
из далеке воде.
Најзад постала си
ситно зрно осмеха
на обали сећања.
