Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | ОДЛАЗАК



Нестало је мелодије
твојих корака, 
ишчезла си. 

Сенка твоје пути 
нестала у ваздуху. 

На месту где си седела 
мирисала је као јоргован. 

Даљина те претворила 
у птицу 
у малу птицу без очију 
без перја, без ногу. 

На крају штрчиш 
као локвањ 
из далеке воде. 

Најзад постала си 
ситно зрно осмеха 
на обали сећања.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана