твојих корака,
ишчезла си.
Сенка твоје пути
нестала у ваздуху,
на месту где си седела,
мирисала је као јоргован.
Даљина те претворила
у птицу,
у малу птицу без очију,
без перја, без ногу.
На крају, штрчиш
као локвањ
из далеке воде.
Најзад, постала си
ситно зрно осмеха
на обали сећања.
