Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | ИСПОВЕСТ




(слепој мајци Љубици)

Гвоздено детињство
ћути пред свилом Среће.
Глушци, село моје,
што кујеш песму, мене.

Глушци, ватро угашена
за студен тишине моје.

Један безноги путник корача обалом Битве.
Један бескрили голуб ноћима стреми.

Мајка утехе узидала је у мене злато јутра.
Срећа је, понекад, и горак хлеб.

Изнад летине облак трновит,
и јагње осмеха, тужно јагње осмеха.

Једна фрула тражи руже Доброте,
Мајко, из очију Твојих угаслих.



Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта