> Бора Симић | ИСПОВЕСТ - Поезија суштине
Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | ИСПОВЕСТ




(слепој мајци Љубици)

Гвоздено детињство
ћути пред свилом Среће.
Глушци, село моје,
што кујеш песму, мене.

Глушци, ватро угашена
за студен тишине моје.

Један безноги путник корача обалом Битве.
Један бескрили голуб ноћима стреми.

Мајка утехе узидала је у мене злато јутра.
Срећа је, понекад, и горак хлеб.

Изнад летине облак трновит,
и јагње осмеха, тужно јагње осмеха.

Једна фрула тражи руже Доброте,
Мајко, из очију Твојих угаслих.



Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта