Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | БИТВА У МЕНИ



Кад ме загрле твоје обале без бола 
млеко твог питомог неба 
ороси моје стрњике очију 
тад нисам жељан ни хлеба. 

Кад вивак из шевара 
постане звоно песме моје 
у освит дана 
тад ми у души пчеле се роје. 

Кад пусто подне 
пољима трешти у сјају 
тад ми у души штенци врућине 
гладни залају. 

Кад јаблани јесење сањалице 
и луди багреми - свати пролећа
милују сребро звезда 
тад ми се душа умрлих сећа 

Кад ме загрле уједрале гране 
твог зеленог ћутања 
душу ми 
тад цркви води путања.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта