Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | БИТВА У МЕНИ




Кад ме загрле твоје обале без бола 
млеко твог питомог неба 
ороси моје стрњике очију 
тад нисам жељан ни хлеба. 

Кад вивак из шевара 
постане звоно песме моје 
у освит дана 
тад ми у души пчеле се роје. 

Кад пусто подне 
пољима трешти у сјају 
тад ми у души штенци врућине 
гладни залају. 

Кад јаблани јесење сањалице 
и луди багреми - свати пролећа
милују сребро звезда 
тад ми се душа умрлих сећа 

Кад ме загрле уједрале гране 
твог зеленог ћутања 
душу ми 
тад цркви води путања.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана