Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | БИТВА У МЕНИ



Кад ме загрле твоје обале без бола 
млеко твог питомог неба 
ороси моје стрњике очију 
тад нисам жељан ни хлеба. 

Кад вивак из шевара 
постане звоно песме моје 
у освит дана 
тад ми у души пчеле се роје. 

Кад пусто подне 
пољима трешти у сјају 
тад ми у души штенци врућине 
гладни залају. 

Кад јаблани јесење сањалице 
и луди багреми - свати пролећа
милују сребро звезда 
тад ми се душа умрлих сећа 

Кад ме загрле уједрале гране 
твог зеленог ћутања 
душу ми 
тад цркви води путања.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта