Струк ти је витак, ко црквене свеће.
Поглед – ко сабља кад бљештаво крене.
Не жалим, девојко, састанка среће –
Пусти, ко жрецаˡ, на ломачу мене!
Срећу не захтевам. Ни руке нежне.
Зар да те повредим нежношћу грубом?
Само, ко уметник, гледам кроз вреже
Док береш цветове – и пијем љубав!
Мимо, све мимо, маестралко, иди,
Сунцем умивена – Маријо! Дозволи
Оку – да анђела над тобом види,
Срцу – од бола да најслађег боли!
У локне црне ти уплићеш редом
Скупи дијамант од стихова тајних.
Бацам у заљубљено срце жедно
У извор тавни тих очију сјајних.
•Превео Миодраг Сибиновић
ˡ Жрец је свештеник који верује у више богова и вера, шамански, анимистички и других вера, зато га и зову многобожачки пагански свештеник.
Поглед – ко сабља кад бљештаво крене.
Не жалим, девојко, састанка среће –
Пусти, ко жрецаˡ, на ломачу мене!
Срећу не захтевам. Ни руке нежне.
Зар да те повредим нежношћу грубом?
Само, ко уметник, гледам кроз вреже
Док береш цветове – и пијем љубав!
Мимо, све мимо, маестралко, иди,
Сунцем умивена – Маријо! Дозволи
Оку – да анђела над тобом види,
Срцу – од бола да најслађег боли!
У локне црне ти уплићеш редом
Скупи дијамант од стихова тајних.
Бацам у заљубљено срце жедно
У извор тавни тих очију сјајних.
•Превео Миодраг Сибиновић
ˡ Жрец је свештеник који верује у више богова и вера, шамански, анимистички и других вера, зато га и зову многобожачки пагански свештеник.
