Хоћеш ли среће заборавит' дане,
Љубави на дну срца закопане;
Лешеве њине да ли цвеће кити
Или ће их лишћа зеленило скрити?
Цвеће беше радост – наша срца млада
А лишће нам само преостала нада.
II
Хоћеш ли прошлост забораву дати?
Али због тога ће срце да ти пати.
И сећање може срце да сахрани
Да нас мучи, мори у кајања рани.
И шапатом грозним рећи ће нам да је
Пропала радост – бол што вечно траје.
