Textual description of firstImageUrl

Перси Биш Шели‎ |‎ ПОСВЕЋЕНО



Та погледај ме - не криј очи своје
нек љубављу се из мог ока хране;
она је слика те лепоте твоје
што к'о одблесак у мом уму гране.

Та прозбори ми - твој је глас к'о јека
из срца мога, па ухо ми чује
да већ ме љубиш. К'о госпа си нека
што пред огледалом снове снује.

О своме лицу које у те гледа.
Ја црпем живот док те оком пратим,
а слатко то је. О, како си нежна
кад жалиш мене што толико патим.

1815.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана