Одар је то, где се свесно лèже:
Пут је то којим циљ за циљом иде,
Низ замних плоча што се једва виде,
Мир свода што се полагано слèже
Умри у болу!
Умро је и ћути;
Не тражи срећу!
Ал' га она стиже.
Не зову га; ал' оне се не диже:
Срећа је вечност, а бол су минути.
И очи, очи хладне, кô од стакла,
Тајна живота и жив израз пакла
И сасушена задња суза нека:
То је реч мртва, уздах среће који
Залеђен крајем од усана стоји,
Да каже сву моћ умрлог човека.
Пут је то којим циљ за циљом иде,
Низ замних плоча што се једва виде,
Мир свода што се полагано слèже
Умри у болу!
Умро је и ћути;
Не тражи срећу!
Ал' га она стиже.
Не зову га; ал' оне се не диже:
Срећа је вечност, а бол су минути.
И очи, очи хладне, кô од стакла,
Тајна живота и жив израз пакла
И сасушена задња суза нека:
То је реч мртва, уздах среће који
Залеђен крајем од усана стоји,
Да каже сву моћ умрлог човека.