Textual description of firstImageUrl

Божидар Стојадиновић | ОДАР



Одар је то, где се свесно лèже: 
Пут је то којим циљ за циљом иде, 
Низ замних плоча што се једва виде, 
Мир свода што се полагано слèже 

Умри у болу! 
     Умро је и ћути; 
Не тражи срећу! 
     Ал' га она стиже. 
Не зову га; ал' оне се не диже: 
Срећа је вечност, а бол су минути. 

И очи, очи хладне, кô од стакла, 
Тајна живота и жив израз пакла 
И сасушена задња суза нека: 

То је реч мртва, уздах среће који 
Залеђен крајем од усана стоји, 
Да каже сву моћ умрлог човека.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана