Пут је то којим циљ за циљом иде,
Низ замних плоча што се једва виде,
Мир свода што се полагано слèже
Умри у болу!
Умро је и ћути;
Не тражи срећу!
Ал' га она стиже.
Не зову га; ал' оне се не диже:
Срећа је вечност, а бол су минути.
И очи, очи хладне, кô од стакла,
Тајна живота и жив израз пакла
И сасушена задња суза нека:
То је реч мртва, уздах среће који
Залеђен крајем од усана стоји,
Да каже сву моћ умрлог човека.
