slike pesnika

Артур Рембо – СПАВАЧ У ДОЛИНИ



artur rembo spavac u dolini
Кроз котлину лудо речица шумори
Вешајући зељем сребрнасте траке.
Ужарено сунце већ зори на гори,
А у малом долу лескају се зраке.

Лежи млади ратник сред куштравих трава,
Око голе главе песма влати шушти.
Отворених уста, блед испружен спава.
По његовом лицу светлост неба пљушти.

Спава. Обрис ногу перуника скрива.
Кȏ болесно чедо ту насмешен снива.
О, загрли га, земљо, тако му је зима!

Ирис залуд нос му дражи мирисима,
Он укочен лежи с руком на грудима,
Где две рујне ране с десне стране има

• Превео Иван В. Лалић


Артур Рембо – СПАВАЧ У ДОЛУ

То је зелен-рупа с распеваном реком
Што сребрне прње полудело качи
О траву: ту сунце на брегу далеком
Блешти: то је долац што пенасто зрачи.

Отворених уста, ту млад војник спава.
Јастук му је плава поточница свежа.
Блед је, под облаком пружен преко трава,
А светлост му дажди на зелени лежај.

С ногама у цвећу, он се у сну смешка,
Као дете које мучи болест тешка.
Загреј га, природо, јер зима га мори.

Мирис му дрхтаје ноздрва не буди.
Миран, младић спава, с руком преко груди.
Црвена му рупа с десне стране гори.

Октобра 1870.

• С француског превео Никола Бертолинo


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза