Хоћу, боцкан житом, да кроз ниску траву,
У њеној свежини, моје ноге газе
И да ветар купа моју голу главу.
Без мисли, без речи, позван од даљина,
С душом, од љубави силне опијеном,
На пут ћу да пођем, попут циганина,
Кроз Природу – срећан као с неком женом.
•С француског превео Никола Бертолинo
