Textual description of firstImageUrl

Артур Рембо | МОЈА БОЕМСКА ФАНТАЗИЈА



Ја кретах, с рукама у два џепа шупља; 
Имао сам чак и капут идеални; 
У скитњи, о Музо, био сам твој стални 
Заточник што у сну цвет љубави скупља. 

Рупом ми зјапише ципеле једине. 
Бејах Палчић – сањар што сликове иште. 
Велика ми Кола беху коначиште, 
А моја сазвежђа шуштаху из тмине, 

Те, уз пут седећи у јесење вече, 
Ја их ослушкивах, пустивши да тече 
Мојим челом роса – сок што снагом врца, 

Па, слажући риме сред чаробне тмице, 
Ја сам пребирао, к'о на лири, жице 
Рањених ципела – стопу поред срца.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана