Прамци од челика и сребра –
Бијући пену
Узбуркаше корење купина.
Струје пустаре
И неизмерне бразде осеке
Теку кружно ка истоку
Према стубовима шуме,
Према деблима са мола
Што се судара с вртоглавом
Светлости.
(1882)
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам об...