Прамци од челика и сребра –
Бијући пену
Узбуркаше корење купина.
Струје пустаре
И неизмерне бразде осеке
Теку кружно ка истоку
Према стубовима шуме,
Према деблима са мола
Што се судара с вртоглавом
Светлости.
(1882)
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...