Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Анте Поповски | ЖЕНА




Кад смо хтјели да се преселимо
У земљу прапосљедњу
Изјутра стиже глас:

О жено
Што на сјеверу оста
Непокретна као ожиљак, као костур

Гдје си пјевајући
На зид наслоњена
Да ми рану исцијелиш 

На души коју ми остави? 

Гдје си горка жено да видиш
Гдје сунце угашено с југа на југ,
С бријега на бријег кружи
Да ме угљенисаног видиш
Живог у давнини?

Са македонског препевао Сретен Перовић


    Претходно Следеће

    "Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

    Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта