Textual description of firstImageUrl

Анте Поповски | ВРИЈЕМЕ



Ми што прорекосмо да одвећ не буде лијепо
Већ само толико да бисмо оздравили
- Бјесмо обични људи. 

И нама ноћ се скривала под окном међу ружама
Земљу смо малим словима писали
И куполе бјеху за брдима закључане. 

Небу се молисмо - а глас нам тежак бјеше
И опет доље на земју падаше
Да ништа нас не чује јер нема ко да нас чује. 

Би вријеме да нико се други не роди, Господи...


  • Са македонског препевао Сретен Перовић



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана