Textual description of firstImageUrl

Анте Поповски | ВРХОВИ



У великом узбуђењу он се осврташе
да провери да ли га још следе
и настављаше даље да иде
крвавим рукама грабећи се за стење
за стабла и за корење

А када су се попели на врх
он им је рекао да погледају доле, у провалију
и тек тада су они приметили
да на том месту месец и звезде
су им ближе него земља.

Наше је било довде, рече им он
одавде даље, 
само за душу отворен је пут.


  • Са македонског препевао Жорж Поповски



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана