Textual description of firstImageUrl

Анте Поповски | ОГЊЕНА



Она бјеше огњена материја,
над њом само вријеме управљаше.
Издвоји се од свег наоколо,
свих закона правила мијењаше,

у свијести свих играла је, у сан и тајну ронила је
тврдила  је бестјелесна  ријеч  да  је
ал да нијесмо над земљом високо
да се не чује што она казује.

Усамљена кроз вријеме скиташе ,
народима капије отвараше,
страшне бројке ноћима смишљаше
које се из тишине родише
и разуром страшним запријетише.

Све је могла да нас одгонетне
јер сваком у ребро твар своју насели
и стојећ на врху да види зажели
гдје патимо да студ земље побиједимо
ми, сунца малих на хиљаде
што нас она у игри саздаде.

Сада сви ће могући мезони
понављати за дуго времена:
раздани нас, оплоди нас, свенусмо Огњена.


  • Са македонског препевао Сретен Перовић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана