над њом само вријеме управљаше.
Издвоји се од свег наоколо,
свих закона правила мијењаше,
у свијести свих играла је, у сан и тајну ронила је
тврдила је бестјелесна ријеч да је
ал да нијесмо над земљом високо
да се не чује што она казује.
Усамљена кроз вријеме скиташе ,
народима капије отвараше,
страшне бројке ноћима смишљаше
које се из тишине родише
и разуром страшним запријетише.
Све је могла да нас одгонетне
јер сваком у ребро твар своју насели
и стојећ на врху да види зажели
гдје патимо да студ земље побиједимо
ми, сунца малих на хиљаде
што нас она у игри саздаде.
Сада сви ће могући мезони
понављати за дуго времена:
раздани нас, оплоди нас, свенусмо Огњена.
•Са македонског препевао Сретен Перовић
