рећи ће: ко зна зашто је пресушила ријека...
Некад, зурећи у застале казаљке сата
рећи ће: ко зна чије су показивале вријеме...
Некад, проучавајући скелете
рећи ће: ко зна у каквој се студи скаменише...
Некад, спајајући сагњеле крпице застава
рећи ће: ко зна докле су војске допрле...
Некад, сврћући до ових зараслих гробова
рећи ће: чекајући нас спокојно живјеше...
Некад, ах, некад, да л ће унуци спазити
ону осушену гранчицу
На којој је прострта
моје мајке везена кошуља?
Са македонског препевао Сретен Перовић