Textual description of firstImageUrl

Анте Поповски | НЕКАД, ШЕТАЈУћИ УЗ ОВО ПУСТО КОРИТО



Некад, шетајући уз ово пусто корито
рећи ће: ко зна зашто је пресушила ријека... 

Некад, зурећи у застале казаљке сата
рећи ће: ко зна чије су показивале вријеме... 

Некад, проучавајући скелете
рећи ће: ко зна у каквој се студи скаменише... 

Некад, спајајући сагњеле крпице застава
рећи ће: ко зна докле су војске допрле... 

Некад, сврћући до ових зараслих гробова
рећи ће: чекајући нас спокојно живјеше... 

Некад, ах, некад, да л ће унуци спазити
ону осушену гранчицу 

На којој је прострта
моје мајке везена кошуља?


  • Са македонског препевао Сретен Перовић



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана