Textual description of firstImageUrl

Анте Поповски | МАГДАЛЕНА




Док пада роса и дијете се на улици игра
И мајка док га однекуд довикује
И златна јабука у дворишту се њише

Изађи на молитву
Да вечна буде та слика
Јер много касније застаћеш под прозором

И видјећеш:
Већ  јесен је и детета  у тебе нема
И пред тобом и суво и сирово вене
И нема росе и ко зна где је Магдалена...

•С македонског препевао Сретен Перовић




    Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
    Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана