Textual description of firstImageUrl

Анте Поповски | МАГДАЛЕНА

Док пада роса и дијете се на улици игра
И мајка док га однекуд довикује
И златна јабука у дворишту се њише

Изађи на молитву
Да вечна буде та слика
Јер много касније застаећш под прозором

И видјећеш:
Већ  јесен је и детета  у тебе нема
И пред тобом и суво и сирово вене
И нема росе и ко зна где је Магдалена...

  • Са македонског препевао Сретен Перовић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des