Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ана Ахматова | ПОСЛЕДЊА ЗДРАВИЦА



За разорен дом подижем ову чашу,
за горко живљење моје,
за судбину нашу
- усамљеност удвоје.
Пијем за тебе и за лаж,
за издају твојих усана,
за мртву хладноћу ока твог,
за то што је груб
и без милости овај свет наш
и што нас није спасао Бог.

27. јуни 1914.
• С руског превела Љубица Несторов


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта