за горко живљење моје,
за судбину нашу
– усамљеност удвоје.
Пијем за тебе и за лаж,
за издају твојих усана,
за мртву хладноћу ока твог,
за то што је груб
и без милости овај свет наш
и што нас није спасао Бог.
27. јуни 1914.
• С руског превела Љубица Несторов