slike pesnika

Ана Ахматова – ПЕСМА ПОСЛЕДЊЕГ СУСРЕТА



ana-ahmatova-pesma-poslednjeg-susretaНемоћне груди хватала ми језа,
А кораци беху лепршави.
С леве руке рукавицу од беза
На десну у журби ја стави'

И чинило се, много је корака,
А знала сам – само их је три!
Међу јаворјем јесен као рака
Његове речи: „Са мном умри!

Варао сам туп осећај благи
Варљиве судбе зла и јада“.
Ја одговорих: „Хоћу, хоћу драги,
Умрећу с тобом одмах сада“.

Ово је песма последњег састанка.
Још само погледах тамни дом.
У његовој соби гори свећа танка
Равнодушно – жутим пламеном.
• С руског превео Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)


    Најлепша љубавна поезија

    Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

    Српска родољубива поезија

    Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
    Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

    Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза