Textual description of firstImageUrl

Ана Ахматова | НОЋУ




Ваља се небом месец жив као да је
Усред облака лепршавих и меких,
А у дворцу суморни сат дуго траје
И торњу глед шаље пун стрела љутих.

Свом дому тромо иде жена неверна,
Њено је лице строго и замишљено,
Одано најчвршћем загрљају сна
А том ватром храбри срце уплашено

Брига ме за њих – рече у свом немиру –
Загушљиво ми је свете – гласно прозбори –
Бежећи свом врту да гледа звезде уз лиру
Бар седам дана од људи да се одмори.

1918.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана