logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Александар Тишма



Александар Тишма
Рођен је 16. јануара 1924. године у Хоргошу, завршио је Филозофски факултет и радио у Новом Саду, а био је дугогодишњи уредник едиције „Данас“ и Летописа Матице српске. Писао је поезију и прозу, а у свом књижевном опусу био је заокупљен савременом тематиком, коју је обрађивао модерним изразом.
Прву збирку песама под насловом Насељени свет објавио је 1956. године, а затим је дошла збирка поезије Крчма. Уследиле су књиге приповедака КривицеНасиље, Повратак миру, Школа безбожништва и потом романи: За плавом девојком, Књига о Бламу, Употреба човека, Вере и завере и збирка путописа Другде.
За роман Употреба човека добио је 1977. године НИН-ову награду. Био је члан Војвођанске академије од њеног оснивања 1979, да би после њене интеграције 1992. постао и редован члан САНУ, а 2002. године постао је редовни члан Академије уметности у Берлину.
Тишмина сабрана дела објављена су у шест томова, а дневничке белешке 1941-2001. објавила је 2002. године издавачка кућа "Зоран Стојановић" из Новог Сада.
Дела нашег великог књижевника превођена су на двадесетак светских језика, а сам је преводио са мађарског и немачког језика, па се тако пре неколико година у његовом преводу код нас појавила књига мађарског нобеловца Имре Кертесa (Kertész Imre) под називом Бесудбинство
Преминуо је у Новом Саду 15. фебруара 2003. године.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта