Умреће оно ко шум вала
Што тужно мије туђа жала,
Ко жагор шумски кад се смрачи.
На листу твога споменара
Остаће попут трага сивог,
Ко гробни натпис, чудна шара
Нечитљива за иког живог.
Шта значи оно? Већ одавно
Талас нових немира га брише
И сећање животодавно
Не буди у твом духу више.
Но реци га у време чаме,
Кажи у часовима сивим:
Постоји успомена на ме,
Постоји срце где ја живим…