ко ли те разби, шта ти је било?
Је ли те рука каменом такла,
ил док си одсјај даљине пило
залупи вјетар прозорско крило?
Ко ли ти узе одбљеске дана,
небо и кућу у грању скриту?
Ко ли ти уби у лету птицу
и сломи гране јаблану виту?
Да неко ко те по судби своји
скрхано твоје комађе споји,
да ли би слику још крила стару
та ситна парчад на тротоару?
Сломљено окно из танког рама,
у теби видим, док слази тама,
крајичак пута и голо поље.
А кад се мало загледам боље,
да ли то видим и себе сама?
