Дрхтаве ноге тромо ме вуку.
А ноћ, и магла, и киша пада.
и никог знаног да стисне руку.
Само ми носач с перона приђе.
Погурен, с мокрим рукама двјема.
Ал мене и он нек мимоиђе:
за патње људске носача нема.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Да ли ћу понети собом и своју бољку и шарени сноп земаљске радости које? У коју ће Бог звездану далеку шкољку ставити сутра повраћено срце м...