Опет је јесен стигла са својом сивом пратњом;маглом и кишом и влагом и људском патњом.
Мутне је воде и прозори мокри снимају
и сви је људи у очима имају.
Је ли то одраз, као у окнима,
јесени ове у људским очима?
Ил’ кроз њу мутну пролазећ занесен
то свако носи собом своју јесен?
