трепте у лишћу, у перју птичјих крила,
далеки они дани кад си била
мој први немир и жудни сан дјечака.
Па ми и сада, у ове позне часе,
још сјаји давни осмијех твога лица,
као што дању гори сијалица
коју су заборавили да угасе.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Над звјезданим многостручним сводом, над домаком умнога погледа, под врховним небосклоном неба, гдје се млада непрестано сунца, искресана ру...