једно раме на којем смрт јеца
и једна шума распорених голубица.
Има комадић јутра
у музеју иња.
Има салон с хиљаду прозора.
Јао, јао, јао, јао!
Прими овај валцер затвореним устима.
Овај валцер, овај валцер, овај валцер
пристанка, смрти и коњака
који купа свој реп у мору.
Волим те, волим те, волим те
с наслоњачем и мртвом књигом,
за потиштени ходник,
у тамном поткровљу љиљана,
у нашој постељи од мјесеца
и у плесу што га снива корњача.
Јао, јао, јао, јао!
Прими овај валцер сломљених слабина.
У Бечу имају четири огледала
у којима се играју твоја уста и јека.
Има једна смрт за клавир
који у плаво бојадише младице.
Има просјака на крововима.
Има свјежих вијенаца плача.
Јао, јао, јао, јао!
Прими овај валцер што мре у мојим рукама.
Јер ја те волим, волим, љубави моја,
у поткровљу гдје се играју дјеца,
сањајући стара свјетла Угарске
у мрморењу благе вечери,
опажајући овце и сњежне љиљане
у тамном спокојству твог чела.
Јао, јао, јао, јао!
Прими овај валцер "Љубим те вјечно".
У Бечу ћу плесати с тобом,
под маском која ће имати
главу ријеке.
Гле, какве ли обале зумбула посједујем!
Оставит ћу своја уста међу твојим ногама,
душу своју у фотографији и љиљанима,
а у тамним валовима твога хода,
желим, љубави моја, љубави моја, оставити
виолину и гробницу, врпце валцера.
•Препевао Никола Милићевић
