Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | ВРШАЦ

Улица утаји да је
песма ипак и реч и град.
 
Ноћ се увелико спрема да призна
заједнички наш и звезда рад.
 
Јесен поезије дојави да
опаде реч а не песник.
 
Ноћ утростручи у нама,
звезде поезије гласник.
 
Јесен се уруши у говорне
остатке, својих жутих промоција.
 
Кошава задржа за себе,
ветар свих света ситуација.
 
Простор песме залепи
за реч, време а не плакат.
 
КОВ неба изазива
плавог у птици, уникат.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des