Улица утаји да је
песма ипак и реч и град.
Ноћ се увелико спрема да призна
заједнички наш и звезда рад.
Јесен поезије дојави да
опаде реч а не песник.
Ноћ утростручи у нама,
звезде поезије гласник.
Јесен се уруши у говорне
остатке, својих жутих промоција.
Кошава задржа за себе,
ветар свих света ситуација.
Простор песме залепи
за реч, време а не плакат.
КОВ неба изазива
плавог у птици, уникат.
