Јутро обоји тајно
једини бели аспект смрти
у црно.
Пре подне чврсто верује
у своје јединство
са крутом одбојношћу поднева.
Подне исецка небо и птице
на своја најдубља разумевања
својих сенки.
По подне сакри своје преступе
у пећину нашег сумрака.
Сумрак резбари ноћ
да не би мислио о себи.
Ноћ исувише умртви
своју мисао о времену и сумраку.
Поноћ прескаче преко
заспалих тела времена и маште.
